Panonska

Moja ravnica


Možda su tragovi ostali
na putu
povratak da čekaju
umornog koraka
oborenog pogleda
putuje...
Tišina polja ne postoji
od zuja nad rascvetanim
Suncokretima
oslikana krilca trepere
u pokretu presretanja
vremena upletena u kike
ukrašene mašnicama
nalik leptiru...
Vrtlog podiže nezadrživo
misao odlutala
uplašeno se skriva
ranjena a jeka odjekuje
ovde
za tragom
ruka pokazuje i daruje
pozdrav.